BOŽJI PEČAT

BOŽJI PEČAT

“I Subote Moje svetkujte da su znak između Mene i vas, da znate da Sam Ja Gospod Bog vaš.” (Jezekilj 20,20) 

Doslovna sedmica stvaranja

Začuđujuće je da oni koji se Svetim Pismom služe kao nadahnutom Knjigom, ne veruju u Stvaranje tokom doslovne sedmice, za šta ima više dokaza:

• Pre svega, zato što je tako napisano u tekstu čije je doslovno značenje očigledno;
• Drugi dokaz je da je nakon opisa svakog dana Stvaranja, pisano: “I bi veče i bi jutro – dan prvi, drugi…” tako da nema ni pomisli o neodređenim vremenskim periodima, jer samo stvarni dani imaju veče i jutro;
• Još jedan dokaz predstavlja podatak da je biljni svet stvoren trećeg dana a Sunce, bez čije svetlosti biljke ne mogu opstati, dan kasnije;
• Potvrdu daje i sedmica, koja je i danas prisutna, kao i činjenica da se ni Subota, koja je uspomena na Stvaranje, ne bi mogla svetkovati, niti bi imala smisao, ako sedmica Stvaranja nije bila doslovna, jer je Gospod rekao da je šest dana stvarao a Sedmog (takođe dana) - počinuo (prestao sa radom).

--------------------------------------------------

Iako je Sunce stvoreno tek četvrtog dana, Bog je već u početku stvorio svetlost: “U početku stvori Bog nebo i Zemlju. A Zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i Duh Božji dizaše se nad vodom. I reče Bog neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro - dan prvi” (1. Mojsijeva 1,1-5). Dakle, određen izvor svetlosti je postojao i pre stvaranja Sunca i Meseca.

Izveštaj o postanju je očigledno realan, tako da se mora prihvatiti doslovno ili odbaciti, ali mu ni u kom slučaju ne treba pridavati značenja koja su nastala iz nemoći da se Božja dela sagledaju kroz ograničena ljudska saznanja.

Još bih dodao da nijedan pravi Hrišćanin ne vezuje Stvaranje i evoluciju, jer Svemogući nema nijedan razlog, niti to odgovara Njegovom karakteru, da se dela Njegove stvaralačke sile usavršavaju evolucijom. “Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro - dan šesti. Tako se dovrši nebo i Zemlja...” (1. Mojsijeva 1,31-2,1)

--------------------------------------------------

U izveštaju o Stvaranju stoji napisano da je Bog stvarao rečju; isto govore i drugi Biblijski pisci: “Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se.” (Psalam 33,9) “Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.” (Jevrejima 11,3)

Sedmi dan

“I svrši Bog do Sedmog dana dela Svoja, koja učini; i počinu u Sedmi dan od svih dela Svojih, koja učini; i blagoslovi Bog Sedmi dan, i posveti ga, jer u TAJ dan počinu od svih dela Svojih, koja učini.” (1. Mojsijeva 2,2.3)

“…a Sedmi je dan Subota…” (2. Mojsijeva 16,26)

“Šest dana neka se radi; a Sedmi je dan Subota, odmor svet Gospodu…” (2. Mojsijeva 31,15)

Subota u Novom Zavetu

“Da li se Subota igde pominje posle Hristovog vaskrsenja?”

“I dan beše petak, i Subota osvitaše. A žene koje behu došle sa Isusom iz Galileje… videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u Subotu ostaše na miru po Zakonu.” (Luka 23,54-56)

Božja Reč jasno govori da su pomenute žene išle sa Spasiteljem iz Galileje i da su, svakako, od Najpogodnije Ličnosti bile poučene da li je ukinuo Subotnu zapovest i Zakon, jer je sigurno da ih ne bi ostavio u neznanju o ovim vrlo važnim pitanjima. Ovaj nedvosmisleni zapis govori u prilog važnosti Božjeg Zakona i nakon Hristovog raspeća, a sa njim i Subote, za koju je jasno rekao da je “načinjena čoveka radi” (Marko 2,27.28).

--------------------------------------------------

Naglasio si da je Novi Zavet dobio na punini tek nakon Hristovog vaskrsenja i izlivanja Duha na Pedesetnici, što je na određen način i istina međutim, reči “svrši se”, Isus je izgovorio na krstu, zavesa na ulazu Svetinje nad svetinjama raskinuta je takođe prilikom Njegove smrti a apostol Pavle kaže da je “Pismo uredbe” “prikovano na krst” (Kološanima 2,14), tako da - kada je reč o zakonima koji su ukinuti Hristovom službom - moramo priznati da je njihova važnost prestala pre Njegovog vaskrsenja i Pedesetnice, zbog čega i dalje stoji argument da su žene koje su išle za Njim iz Galileje trebale da budu poučene o pitanju Subote ukoliko bi se nešto promenilo Njegovom smrću. Međutim, Pismo govori da je Dekalog važio i nakon raspeća, jer Luka svedoči da su tokom Subotnog dana “ostale na miru po Zakonu”, a tu može biti reči samo o Dekalogu, čiji je deo Subota.

Tekstovi o razlikovanju dana, odnose se na jevrejske praznike, što se vidi po kontekstima u kojima stoje, dok je Sedmi dan vezan za Dekalog. To su kategorije koje se ne mogu povezivati.

“Sen onoga što će doći”

“Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za Subote; koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe, i telo je Hristovo.” (Kološanima 2,16.17)

Da bi ovaj tekst bio ispravno shvaćen treba sagledati celokupan kontekst učenja o Suboti, koja je deo nepromenljivog Božjeg Zakona, što nije neophodno razmatrati jer o samoj Suboti postoji dovoljan broj tekstova koji nedvosmisleno govore da je i dalje Dan Gospodnji – Njegov pečat i obeležje Njegovog naroda (Jezekilj 20,20). Naime, mladine i Subote Božja Reč vezuje i za Novu Zemlju: “Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što ću Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23) O mladinama Božja Reč daje malo podataka, zbog čega nije moguće pouzdano govoriti o njihovoj svrsi, ali je poznato da su ove svetkovine održavane početkom svakog meseca dok je Subota svetkovana sedmično te na osnovu ovog teksta zaključujemo da će se spaseni i na Novoj Zemlji okupljati u vremenu mladina i Subota, kada će davati posebnu slavu Bogu.

Pavle, dakle, govori isključivo o Starozavetnim obredima, čija je simbolična vrednost ispunjena osnovnim događajima Hristove Službe otkupljenja tako da od vremena Njegovog raspeća prestaju da važe (Kološanima 2,14). Po takozvanom Mojsijevom zakonu, za vreme mladina i sedmičnih Subota, prinošene su posebne žrtve, kao simbol neuporedivo važnije - Hristove žrtve:

“To je Subotna žrtva paljenica svake Subote, osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog. I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu…” (4. Mojsijeva 28,10.11)

“Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojeni sinovi Levijevi… jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem… oko hlebova postavljenih i oko beloga brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži… i da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom. I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u Subote, i na mladine i na praznike…” (1. Dnevnika 23,27-31)

“A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske… za žrtve zahvalne… I odredi deo carski od blaga svojega za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u Subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2. Dnevnika 31,3)

To su “jela i pića”, “praznici, mladine i Subote” koje su “sen onoga što šćaše da dođe, a telo je Hristovo”, dok je sama Subota, kao uspomena na Stvaranje, Dan Gospodnji i u Novozavetnom periodu.

Dan Gospodnji u Apostolskoj Crkvi

U današnjem Hrišćanstvu, koje je u velikoj meri odstupilo od osnovnih Biblijskih učenja, na kojima je bila utemeljena Apostolska Crkva, postoje mnoga učenja koja su samo plod ljudske mudrosti i proizvoljnosti. Jedan od najočiglednijih primera predstavlja doktrina o Danu kojeg je Bog blagoslovio i posvetio isključivo za službu Njemu i bližnjima. Naime, i pored dobro poznate činjenice da se Bog ne menja (Malahija 3,6), i da Njegov Zakon može stajati samo kao i On - nepromenljivo, mnogi Hrišćani su sebi dali za pravo da odstupe od učenja Svetog Pisma i da umesto jedinog Dana kojeg je Bog nazvao “Svojim svetim Danom” – Subote, svetkuju prvi dan u sedmici – nedelju, koja nikada nije bila Dan Gospodnji, niti će biti, jer kako u Starom, tako i u Novom Zavetu, Dan Gospodnji je bio i biće Sedmi dan – Subota:

“Ako odvratiš nogu svoju od Subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj Sveti dan, i ako prozoveš Subotu milinom, svaki Dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske…” (Isaija 58,13.14)

“I dan beše petak, i Subota osvitaše. A žene koje behu došle sa Isusom iz Galileje… videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u Subotu ostaše na miru po Zakonu.” (Luka 23,54-56)

U Zapisima evanđelista postoji više tekstova koji govore o nepromenljivosti Božjeg Zakona a slične izveštaje sadrži i Knjiga “Dela apostola”, koja je svedočanstvo o veroispovesti i delovanju rane Hrišćanske Crkve:

“A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu Pamfilijsku… a oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u Dan subotni sedoše. A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite!”

“A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” “A u drugu Subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.” (Dela 13,13-15.42.44)

“A u Dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše Bogomolja; i sedavši govorismo…” (Dela 16,13)

“Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska. I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri Subote razgovara se s njima iz Pisma.” (Dela 17,1.2)

“A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint… A prepiraše se u zbornicama svake Subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.” (Dela 18,1.4)

Kao što vidimo, Jevreji - koji su nepoštovanje Subote strogo osuđivali i kažnjavali - nakon Hristovog raspeća i Pedesetnice nisu optuživali apostole za kršenje ove Zapovesti. O tome, u Delima apostola, nema nijednog izveštaja a trebalo bi da ih bude veći broj, obzirom na važnost koju su Jevreji, po Božjim zapovestima, pridavali Suboti. Da su apostoli zaista prestali sa svetkovanjem Subote, to bi bilo poznato i uspeh misije među Jevrejima ne bi bio ni približan ostvarenom.

Evanđelje je, na njihov zahtev, i neznabošcima objavljivano Subotom: “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” (Dela 13,42) Ovaj Zapis svedoči da su oni bili upućeni u pitanje važnosti Subote dok - ponavljam - činjenica da apostoli (i ne samo apostoli već i novoobraćenici iz neznaboštva, koji su neretko morali da čuju i mišljenje Jevreja o svim bitnim pitanjima) nikada nisu optuženi za prekršaj Subote, nedvosmisleno govori da su se po pitanju važnosti Subote slagali sa Jevrejima i da, stoga, ni neznabošci, koji su imali takvo - dvostruko svedočanstvo, nisu imali ni najmanji spor o važnosti i ove Zapovesti Dekaloga.

U vremenu posletka

“A kad seđaše” (Isus) “na Gori maslinskoj, pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvojega Dolaska i posletka veka? I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari.” “Nego se molite Bogu da ne bude bježan vaša u zimu ni u Subotu; jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti.” (Matej 24,3.4.20.21)

Na Novoj Zemlji

“Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što cu Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23)

--------------------------------------------------

Mladine jesu ukinute ali budući da će spaseni brati plodove sa drveta života, koje daje rod svakog meseca (Otkrivenje 22,2), Gospod je - slikom mladina, koje su svetkovane početkom meseca (4. Mojsijeva 28,11) - predstavio divne trenutke večnosti kada će se spaseni sa ljubavlju i poštovanjem klanjati pred svojim Otkupiteljem. Onim što je poznato, prikazano je nepoznato.

Dom molitve svim narodima

“Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznabožački? Da, i neznabožački.” (Rimljanima 3,29)

“Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijem koji se drži toga čuvajući Subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.

I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od Svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže Subote Moje i izbiraju što je Meni ugodno, i drže Zavet Moj, njima ću dati u domu Svom i među zidovima Svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.

A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže Subotu da je ne oskvrne i drže Zavet Moj, njih ću dovesti na svetu goru Svoju i razveseliću ih u domu Svojem molitvenom… jer će se dom Moj zvati dom molitve svim narodima.” (Isaija 56,1-7)

Predrasuda da je Subota namenjena samo Jevrejima jedan je od osnovnih razloga zašto mnogi odbijaju da svetkuju Sveti dan. Do ovakvog - pogrešnog ubeđenja, došlo je zbog nepoznavanja Božjeg plana za čovečanstvo a sigurno je da je ova velika zabluda potekla od oca svake laži i prevare, potpomognutog onima kojima nije stalo do prave službe Bogu, koji su se plaštom Hrišćanstva zaodenuli zbog ličnih interesa.

Kao što uvodni tekstovi jasno govore, Božji plan je bio da Izrailj bude svetlost svetu, kako bi se obratio i sjedinio sa njim. O tome svedoči i sam nastanak Izrailja, kojeg je Bog stvorio bez nacionalne osnove, što je od samog početka istorije Njegovog Izabranog naroda davalo očiglednu pouku. Naime, Avram je bio potomak vernog Noja, naslednom linijom njegovog prvenca Sima - čoveka koji je, poput svog oca - Noja, bio veran Stvoritelju (1. Mojsijeva 9,26.27). Ovi značajni podaci govore da je prilikom stvaranja Izabranog naroda bilo presudno duhovno stanje predaka jer se, kao što je poznato, i osnovne karakterne crte prenose na potomke što, uz činjenicu da već ime Izrailj (Pobednik) upućuje na sledeći zaključak, nedvosmisleno govori da je nastao isključivo kao duhovna zajednica, bez i najmanjeg naglaska na nacionalnosti, i samo tako i može biti “jer Bog ne gleda ko je ko” (Rimljanima 2,11).

Samo proročanstvo govori da su “tuđini” (stranci), “koji drže Subotu”, osnovni razlog zašto će se Božji Dom nazvati Domom molitve svim narodima a ono je, u punom smislu, počelo da se ispunjava po završetku Hristove ovozemaljske službe, namenjenoj - kako je Sam rekao, pre svih - “izgubljenim ovcama doma Izrailjevog” (Matej 15,24), dok je drugim narodima Evanđelje u većoj meri propovedano tek nakon kamenisanja Stefana, kada su se prvi Hrišćani rasejali po svetu: “A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.” (Dela 11,19)

Kada, znajući to, obratimo pažnju na uvodne reči iz 56. poglavlja Knjige proroka Isaije - da će se Božji Dom nazvati Domom molitve svim narodima, onda je još jasnije da je Subota Gospodnja - koja je nazvana “Milinom” (Isaija 58,13) - “načinjena čoveka radi” (Marko 2,27) i da je, kao takva, na blagoslov svima koji je drže.

“Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i učiće nas Svojim putevima, i hodaćemo stazama Njegovim; jer će iz Siona izaći Zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.” (Isaija 2,2) Zato “blago onima koji tvore Zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.” (Otkrivenje 22,14) Amin.

Zamena Subote nedeljom

U punijem smislu, do toga je došlo u 4. veku, tačnije 321. godine, kada je car Konstantin izdao proglas da se, umesto Subote, kao dan kojeg treba svetkovati, ustanovi nedelja ali su velike promene činjene i pre tog perioda, još u Pavlovom vremenu, kada je rekao da “se već radi tajna bezakonja” (2. Solunjanima 2,7).

Potpunu zamenu, kao što je Božja Reč najavila nepogrešivim svedočanstvom iz Knjige proroka Danila, izvršila je Papska institucija: “I pomišljaće da promeni vremena i zakone, i daće mu se…” (Danilo 7,25). To se, dakle, doslovno ispunilo u istoriji papstva, koje za potvrdu svog autoriteta uzima upravo činjenicu da je Subota zamenjena njegovom odlukom.

--------------------------------------------------

Kako god gledali na to, konačnu zamenu Subote Sveto Pismo pripisuje papstvu. Činjenica je i da u pravilniku Rimokatoličke crkve stoje sledeće reči: “Božja crkva je našla za dobro da praznik odmora premesti na dan Gospodnji.” (Catechismus Romanus, izdanje F. Rauch, Innsbruck 1929).

Istina je da je nedelja svetkovana i pre Konstantinovog proglasa, i to sam i sam rekao, ali ti si pitao za promenu, odnosno zamenu Subote nedeljom, a to je već nešto drugo, jer su tokom prvih vekova mnogi svetkovali oba dana a neki samo jedan, dok je prva prava zamena izvršena Konstantinovim proglasom, 321. godine, koja je, kasnije, zapečaćena papskim autoritetom.

Kontinuitet i reforma svetkovanja Subote u Hrišćanstvu

Subota je, nakon prvih vekova, u velikoj meri bila zanemarena tako da se ne može pouzdano govoriti o nekoj Crkvi, osim Jevreja, koja ju je kontinuirano držala ali je bilo manjih grupa i pojedinaca koji su je svetkovali. Međutim, kada je reč o bilo kojoj istini Svetog Pisma, nije bitan kontinuitet držanja te istine već činjenica da ona postoji. Obzirom na to da nam je data slobodna volja i da je Božja Crkva tokom svih vremena bila znatno duže u lošem duhovnom stanju nego u dobrom, moglo se dogoditi da neka istina i vekovima bude zanemarena a da to ne umanjuje njen značaj niti potrebu da ponovo oživi u redovima iskrenih Hristovih sledbenika. Božja Reč je najavila da će u poslednjem vremenu - velikom reformom koja se već sprovodi u savremenom Hrišćanstvu - Subota biti vraćena na mesto koje joj pripada: Isaija 58,12-14. Otkrivenje 14,7.

Kako svetkovati Subotu

Jedan od najčešće iznošenih argumenata protivnika svetkovanja svetog Subotnog dana jeste tvrdnja da je ono nepotrebno jer Boga slavimo svakog dana, međutim, oni previđaju da bi taj argument trebao da bude primenljiv i na Jevreje, koji, po toj ograničenoj logici, takođe nisu trebali da svetkuju Subotu. Ovakvi stavovi nastaju uglavnom zato što mnogi ni ne razmišljaju o Svetom Pismu kao Božjoj Reči, čija uputstva, a pogotovu ona koja je Sam Stvoritelj izgovorio, imaju poseban značaj. Oni koji je istražuju sa namerom da je primene, znaju da je Sedmi dan odvojen za posebnu službu Bogu, kada se uzdržavanjem od svakodnevnih poslova stiče dragoceno vreme za potpunije posvećenje Tvorcu i službu bližnjima:

“Sećaj se Dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A Sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i Zemlju, more i što je god u njima; a u Sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod Dan od odmora i posvetio ga.” (2. Mojsijeva 20,8-11)

“Ako odvratiš nogu svoju od Subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj Sveti dan, i ako prozoveš Subotu milinom, svaki Dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske…” (Isaija 58,13.14)

“Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijemu koji se drži toga čuvajući Subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.

I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od Svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže Subote Moje i izbiraju što je Meni ugodno, i drže Zavet Moj, njima ću dati u domu Svom i među zidovima Svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.

A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže Subotu da je ne oskvrne i drže Zavet Moj, njih ću dovesti na svetu goru Svoju i razveseliću ih u domu Svojem molitvenom… jer će se dom Moj zvati dom molitve svim narodima.” (Isaija 56,1-7)

“I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi… dakle je Gospodar Sin čovečiji i od Subote.” (Marko 2,27.28)

--------------------------------------------------

“Kada menjate vremenske zone, da li se i vaše držanje Subote menja? Šta je sa astronautima koji se kreću oko Zemlje? Koje vreme bi trebali da poštuju? Koju vremensku zonu? Šta je sa onima koji su mesecima na svemirskoj stanici?”

Sveti Subotni dan traje od jednog do narednog zalaska Sunca ili “od večera do večera”, kako kaže Pismo (1. Mojsijeva 1,5; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,21.29.32), tako da menjanje časovnih zona nije važno. Što se tiče ostalog, ko hoće da svetkuje Subotu “po Zakonu” (Luka 23,56), odabiraće poslove koji ga ne sprečavaju u tome.

Uloga Subote u posvećenju

“Brate, tvrdiš li da ljubav i plodove koje si naveo mogu imati samo oni koji drže i Subotu, pored ostalih Zapovesti?”

Sveti Duh radi i na karakterima onih koji nisu u mogućnosti da jasno sagledaju potrebu svetkovanja Subote ali je savršenstvo nedostižno bez posebnog - Subotnog blagoslova (1. Mojsijeva 2,2.3 i 2. Mojsijeva 20,10.11), koji nas vodi većem posvećenju. Još jedna svrha Subote je da se kroz tako odvojeno vreme jača zajednica sa Bogom i samim tim usavršava karakter. Dakle, “Bog ne gleda na vremena neznanja” (Dela 17,30), međutim, od sada - otkad je naukom Adventnog pokreta istina o važnosti i celovitosti Božjeg Zakona jasno istaknuta - neće biti milosti za svesno kršenje ove jasne odredbe.

Ono što je takođe nedovoljno poznato, jeste da je upravo Subota znak Božje moći da nas učini svetim: “I Subote Svoje dadoh im, da su znak između Mene i njih da bi znali da Sam Ja Gospod Koji ih posvećujem.” (Jezekilj 20,12)

Ovaj tekst, uz činjenicu da je Subota posvećena isključivo za službu Bogu (1. Mojsijeva 2,2-4; 2. Mojsijeva 20,8-11; i 2. Mojsijeva 16,22-28) - što je Sam rekao prilikom stvaranja i objave Zakona na Sinaju - govori i da se bez svetkovanja Svetog dana ne može postići savršena svetost, zbog čega Božje Delo nije moglo da bude završeno pre iznošenja ove istine Crkvi i svetu, jer je Njegova volja da prilikom Drugog Hristovog dolaska ima savršen narod, koji će biti potpuno čist od greha i sklonosti ka njemu, o čemu Božja Reč daje nedvosmisleno svedočanstvo: “Napisaće se ovo potonjemu rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.” (Psalam 102,18)

Zanemarivanje Subotne Zapovesti od strane najvećeg dela Hrišćanskog sveta, kao i formalizam mnogih koji su svesni njene važnosti, razlozi su zašto se sve do sada, nakon vremena apostola, Sveti Duh nije izlivao kao u njihovom vremenu jer, kao što je pisano, punu meru Svetog Duha mogu primiti samo oni koji se u svemu pokoravaju Bogu - poslušnošću svim nepromenljivim Zapovestima Njegovog večnog Zakona: “Jer koji sav Zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve.” (Jakov 2,10) “I mi smo svedoci ovih reči, i Duh Sveti Kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.” (Dela 5,32)