BOG

BOG

O Božjem postojanju i delovanju je već bilo dosta reči na početku knjige, u temama pod naslovima “Zablude ateizma” i “Nebesa kazuju slavu Božju”, ali je o beskonačnom veličanstvu Božanstva uvek moguće reći nešto novo. Ono je, što je najznačajnije, temelj i smisao večnog života jer on, bez stalnog napredovanja, nema smisao niti mogućnost da opstane a stalan napredak je ostvariv samo ako postoji Nedostižan Ideal. To je, dakle, činjenica koja svedoči da je Bog, kao Uzrok svega, Beskonačan i Svemoguć.

Ovu činjenicu otkriva i Svemir, kao zbir svega postojećeg, jer je - po Zakonu uzroka i posledice, i prostorno-vremenskoj dimenziji Svemira - jasno da Uzrok, odnosno Stvoritelj, mora biti van vremena i prostora. Jednostavno rečeno, pošto su prostor i vreme posledica, Uzrok mora biti van vremena i prostora; dakle - Beskonačan.

Ova činjenica neminovno rađa pitanje Božjeg javljanja u vremenu i prostoru, ali daje i odgovor. Naime, iz pomenute činjenice - da je On, kao Tvorac, Beskonačan - proističe zaključak da je Njegova pojava u Izvornom obličju neostvariva unutar vremena i prostora jer se beskonačno i konačno međusobno isključuju. O ovoj činjenici svedoči i Božja Reč, Koja nedvosmisleno tvrdi da Božanstvo nije moguće videti u Izvornom obličju jer bi prilikom takvog susreta postojanje stvorenog bića bilo poništeno. Kada se, odgovarajući na Mojsijevu želju da mu pokaže Svoju slavu, pojavio u određenom obličju, Bog je rekao: “Učiniću da prođe sve dobro Moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću kome se smilujem, i požaliću koga požalim. I reče: Ali nećeš moći videti lice Moje, jer ne može čovek mene videti i ostati živ.” (2. Mojsijeva 33,19.20)

U skladu sa ovim su i svedočanstva apostola Pavla o Hristovom utelovljenju, za Koga kaže da je “...Obličje Boga Koji se ne vidi”, “Jer Bog Koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista” (2. Korinćanima 4,4.6).

Dakle, pošto Beskonačnog ne možemo videti u Izvornom obličju, znanja o Njemu crpimo najpre proučavanjem stvorenja, “Jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima...” (Rimljanima 1,20)

Tako - posmatranjem, poređenjem i logičkim zaključivanjem, zasnovanom na opšte-poznatim činjenicama - uviđamo da Uzrok svega mora biti Živo Biće, što je jasno svakoj razumnoj osobi jer život može nastati samo iz života. Dalje, posmatrajući sva živa bića, neminovno zaključujemo da je Stvoritelj Biće visoke inteligencije jer je takođe opšte poznato i logično da samo inteligencija rađa inteligenciju. Onaj Koji je stvorio tako inteligentno biće, kakvo je čovek, i Sam mora biti inteligentan jer niko ne može dati ono što nema. Stoga je tvrdnja određenog broja naučnika - da je život mogao da nastane slučajno - jedna od najvećih besmislica koje su ikada izrečene od strane uglednih ljudi ali je neuporedivo besmislenija tvrdnja da je čovek, kao visoko-inteligentno i savesno biće, delo slučajnih procesa nežive prirode. Iza ovakvih tvrdnji visoko-obrazovanih osoba mogu stajati samo veliko slepilo, što je malo verovatno, ili licemerje i nespremnost da odgovornost i obaveze koje proističu iz priznanja Božjeg postojanja budu prihvaćene, o čemu i Božja Reč daje već citirano svedočanstvo: “Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se građahu mudri poludeše, i pretvoriše slavu Večnoga Boga u obličje smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.” (Rimljanima 1,18-23)

Besmislenost tih izjava otkriva i činjenica da čovek, kao najumnije biće na Zemlji, nije u stanju da stvori ni najjednostavniji oblik života a kamoli biće inteligentnije od sebe ali ti ljudi, koji čine intelektualnu elitu čovečanstva, smelo tvrde da je, zahvaljujući ničem većem od slučaja, to uspelo neživoj i samim tim i neinteligentnoj prirodi, i još ne jednom već toliko puta koliko je vrsta živih bića. Pored ovakvih činjenica, o svestranoj složenosti živih organizama i mnogim međusobno skladnim uslovima za život nije potrebno trošiti reči. Svima nam je, naime, poznato koliko je veliki broj prirodnih zakona, koji daju red i smisao, a zakoni, to je takođe sasvim jasno, ne mogu postojati bez Zakonodavca.

Božja dela nedvosmisleno svedoče i o uzornoj lepoti Njegovog karaktera jer Kakav može biti Onaj Koji je stvorio slobodoumna bića - koja imaju pravo na neposlušnost Tvorcu? Sama činjenica da Nebeski Otac tako dugo čeka na pokajanje i povratak izgubljenog sveta, koji Ga je u tako velikoj meri prezreo i odbacio, takođe svedoči o veličini Njegove ljubavi, koja se ogleda u svim delima Njegove stvaralačke sile, izuzev određenih pojava, nastalih kao posledica čovekove zloupotrebe slobodne volje, zbog čega je i priroda postala nesavršena jer je čoveku, pošto je izborom neposlušnosti postao nesavršen, pravedno oduzeta mogućnost da živi u savršenom svetu, koji će nastati nakon Hristovog Drugog dolaska i konačnog Suda nad nepokajanim grešnicima: “I videh nebo novo i Zemlju novu; jer prvo nebo i prva Zemlja prođoše, i mora više nema. I ja Jovan videh Grad sveti, Jerusalim Nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svojemu. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božje među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i Sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo, sve novo tvorim.” (Otkrivenje 21,1-5)

Osim prirode, Bog je - nakon više od dva milenijuma od Stvaranja, otkad su posebna saznanja o Njegovom karakteru i Planu spasenja usmenim putem prenošena sa kolena na koleno - podario čoveku Svoju Pisanu Reč - Sveto Pismo, kao još veće otkrivenje Njegovog karaktera i volje za sva stvorena bića, posebno za čoveka, čija je osnovna uloga uputstvo ka Najvećem Otkrivenju Božje Slave - Gospodu Isusu, Hristu - Centralnoj Ličnosti Svetog Pisma i svih tema u ovom poglavlju, na slavu Njegovom Svetom Imenu.

Zajednica Božanskih Ličnosti

Zajednica Božanskih Ličnosti, pojam o kojem govori Sveto Pismo, u svim vremenima je mnogima bilo teško shvatljivo, posebno onima koji su skloni da prihvataju samo ono što mogu razumeti. Takvi previđaju da kada bismo Boga mogli da u potpunosti spoznamo, On i ne bi bio Bog i zato se, kao stvorenja, trebamo pomiriti sa tim da smo ograničeni i da, kao takvi, nikada nećemo moći da dosegnemo sve Božje dubine. Zato mnoga otkrivenja možemo prihvatiti samo verom, koja je upravo “dokazivanje onoga što ne vidimo” (Jevrejima 11,1). Međutim, Bog se, iz Svoje veličanstvene ljubavi, postarao za jasnu predstavu i onih pojmova koje je teško ili čak nemoguće razumeti, tako da i u drugoj knjizi Njegovih otkrivenja - prirodi, možemo naći posredne dokaze o postojanju Triju Božanskih Ličnosti. Iako takvih, posrednih dokaza, ima više, sagledaćemo one koji su najupečatljiviji.

Trodimenzionalnost svega stvorenog prvi je i najbolji prikaz Trojnosti Božanstva jer sve što postoji prebiva u prostoru kojeg čine tri dimenzije: širina, visina i dužina, koje mogu postojati samo jedinstveno - u posebnom obliku neraskidive zajednice. Ni za jednu od njih se ne može reći da je važnija od ostalih, niti da je mogla nastati ili uopšte postojati nezavisno od njih.

Još jednu, snažnu predstavu Božje Trojnosti, čine tri agregatna stanja, u kojima se nalazi sva materija: čvrsto, tečno i gasovito. Sve što postoji, može se naći samo u nekom od ovih stanja.

Vredna pažnje je i podela živih bića na ljudski, životinjski i biljni svet, kao tri osnovna oblika života na Zemlji, čiji život zavisi od takođe tri osnovna elementa: vazduha, vode i hrane, od kojih je svaki u drugom agregatnom stanju. Ova tri elementa na posredan način daju život organizmima koji su zavisni od njega, kao što i iz Svake od Triju Božanskih Ličnosti izvire životodavna sila i čini nas živim bićima.

Tri osnovna elementa: vazduh, voda i zemlja, sačinjavaju sav svet, i predstavljaju staništa trima osnovnim kategorijama na koje je podeljen životinjski svet: pticama, koje su stvorene za poseban oblik života u vazduhu; ribama i vodozemcima, koji uglavnom prebivaju u vodi, i onim bićima koja obitavaju na kopnu.

To su osnovni prikazi Božje Trojnosti, kojih je, razumnima i istinoljubivima, više nego dovoljno za osvedočenje da je Bog Zajednica Triju Večnih Ličnosti, za šta postoje i logički dokazi jer je poznato da je Bog ljubav (1. Jovanova 4,8) a ona može postojati samo kao odnos. Za objektivan odnos dveju ličnosti potreban je treći - neutralan entitet, koji će to omogućiti, što je takođe logično i zasnovano na nepromenljivim činjenicama. Već četvrti entitet bi bio suvišan tako da je za savršenstvo Jedine Zajednice Koja može biti Apsolutna dovoljno da Ih ima Tri. Ako posmatramo ljudsku zajednicu, kao i životinjsku, zapažamo da su one podeljene na parove; dakle nisu apsolutno savršene iako su savršene kao stvorenja (izuzev posledica greha koje su očite), i one, za Treći Entitet - Koji im daje smisao i objektivnost - imaju Stvoritelja.

 Samo Sveto Pismo sadrži brojna svedočanstva o Trojnosti Božanstva, među kojima su i sledeća:

“I pristupivši, Isus, reče im… Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” (Matej 28,19)

 “A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristovog, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi…” (Rimljanima 8,9.10)

“Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.” (Dela 20,28) “Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14) “Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: …Bog Silni, Otac Večni…” (Isaija 9,6) “Jer kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16) “Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)

Diskusija o Trojstvu

“Da brate ali primeti da je trebao da dođe Anđeo saveza i Gospod, što se odnosi na Isusa Pomazanog, Koji je i došao. Znači Anđeo saveza i Gospod…”

U potpunosti se slažem sa ovim što si rekao, s tim što ću tom tumačenju dodati tekst u kojem vidimo kako se Otac (Jahve) obraća Anđelu Zaveta, odnosno Isusu: “Prijestolje je Tvoje, Bože, u vijeke vijekova, i pravedno žezlo - žezlo je Tvog kraljevstva! Ti ljubiš pravednost, a mrziš bezakonje, stoga Jahve, Bog Tvoj, Tebe pomaza uljem radosti kao nikog od Tvojih drugova.” (Psalam 45,6.7) U Poslanici Jevrejima, apostol Pavle citira ove reči i svedoči da se Otac obraća Isusu sledećim rečima: “Presto je Tvoj Bože, vavek veka… omiljela Ti je pravda… toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj…” (Jevrejima 1,8.9) Ovi tekstovi nedvosmisleno pokazuju da se Otac (Jahve) obraća Hristu kao Jednakom Sebi i da Isus nije pomazan samo kao Čovek već i kao Bog.

Dalje si naveo sledeći tekst: “Čuvaj Ga se, i slušaj Ga, nemoj da Ga rasrdiš, jer vam neće oprostiti grijeha, jer je Moje ime u Njemu”. (2. Mojsijeva 23,21)

Isus je Jedina Osoba za Koju Otac svedoči da Mu je ime u Njoj a Božje ime može biti samo tamo gde je On, što je i Sam Spasitelj potvrdio: “Otac Koji stoji u Meni On tvori dela” (Jovan 14,10). Međutim, to nije sve, jer u ovoj dokaznoj liniji stoje i Isusove reči da nije samo Otac u Njemu, već i On u Ocu: “Verujte Meni da Sam Ja u Ocu i Otac u Meni; ako li Meni ne verujete, verujte Mi po tim delima. Zar ne veruješ da Sam Ja u Ocu i Otac u Meni?”, kaže naš Gospod i Spasitelj (Jovan 14,11.10). Sledi još nekoliko tvojih izjava i odgovora:

“A znači i Petar apostol je Bog?: ‘Dovede ga Isusu, a Isus ga pogleda i reče: Ti si Šimun, sin Ivanov! Zvat ćeš se Kefa! – što znači Petar – Stena’ ”.

Taj primer ne odgovara jer je značenje Petrovog imena Isus primenio na Sebe i pokazao da je On Kamen Koji će postati “Glava od ugla”. Jasno je da Isus nije na Petrovom autoritetu osnovao Crkvu, jer bi to protivrečilo i sledećem izveštaju Božje Reči: “Tako dakle više niste tuđi i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu, nazidani na temelju apostola i proroka, gde je Kamen od ugla Sam Isus Hristos, na Kome sva građevina sastavljena raste za Crkvu svetu u Gospodu” (Efescima 2,19-21). Uostalom, Petar nije Ona Duhovna Stena Koja je pratila Izrailjce, za Koju Pismo kaže da su iz Nje pili vodu života (1. Korinćanima 10,4). Na kraju, preostaju još jedna primedba i odgovor:

“Da, Jahve je Jedini Pravi Spasitelj, što kaže i Jahšuino (Hristovo) ime - Jahve spasava, a i Isus Pomazani je Spasitelj ali evo kako: Dela Apostolska 5,31: “Njega Bog desnicom svojom uzvisi za Začetnika i Spasitelja da obraćenjem podari Izraela i oproštenjem grijeha.”

Da, Otac Ga je uzvisio, ali samo zato što se Isus odrekao Božanskog obličja (Vidi: Filibljanima 2,5-9) uzevši “obličje sluge”, odnosno ljudsko obličje, jer kao Bog ne bi mogao da umre za naše grehe (Jevrejima 2,14). Zato je i pisano da je “velika tajna pobožnosti - Bog se javi u telu” (1. Timotiju 3,16). Drugim rečima: Kako je Onaj Koji je Beskonačan mogao da uzme obličje konačnog a da ipak ne izgubi beskonačnost? Za stvoren razum, to je neshvatljivo, jer se beskonačnost i konačnost (ponavljam - po našem razumu) ne mogu spojiti; jedno isključuje drugo i zato Pavle Božje utelovljenje naziva tajnom, koja se može prihvatiti samo verom, tako da oni koji pokušavaju da razumom dokuče ono što Božja Reč naziva tajnom - greše.

--------------------------------------------------

“Koga je Toma video? Jer Pismo kaže da Boga niko nije video nikada niti Ga ko od ljudi može videti! I još ostati i živ.”

Pismo kaže da Bog uzima obličje kako bismo Ga mogli videti: “I Jakov nadede ime onom mestu Fanuil; jer, veli, Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi.” (1. Mojsijeva 32,30) “…Danas videsmo gde Bog govori s čovekom i čovek osta živ.” (5. Mojsijeva 5,24) U tim slučajevima, kada su Ga ljudi mogli videti, Bog je uzimao obličje anđela ili čoveka, ali to nije menjalo na velikoj istini da je On Taj Koji se objavio, i u tom kontekstu stoji i sledeća Isusova izjava, koja daje odgovor na pitanje Koga je Toma video: “I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu reče: Pošto Me vide verovao si; blago onima koji ne videše a verovaše.” (Jovan 20,28.29) “Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus mu reče: Toliko Sam vreme s vama i nisi Me poznao…” (Jovan 14,8.9)

--------------------------------------------------

“Bog je u stvari Taj Sveti Duh.”

Bogu hvala, slažemo se u tome da je Sveti Duh Bog. Sada nam je potreban samo dokaz da su Otac i Sveti Duh posebne Ličnosti, čime ćemo utvrditi da je Božanstvo Zajednica Triju Ličnosti: “I pristupivši, Isus, reče im… Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” (Matej 28,19) Ovaj tekst jasno govori da je i Sveti Duh posebna Ličnost, kao što su i Otac i Isus posebne Ličnosti. Potvrdu čine događaji koji su se odvijali tokom Hristovog krštenja, kada je sa Neba došao Očev glas dok je Sveti Duh silazio na Isusa.

Još jedan dokaz čini Isusova izjava da je Sveti Duh “Drugi Utešitelj” (Jovan 14,6), Koga će Otac poslati, a ima još tekstova koji nedvosmisleno svedoče da je Sveti Duh, za Koga i sam priznaješ da je Bog, posebna Ličnost Koja čini Trojni identitet Božanstva.

Tekstovi o Hristovom Božanskom identitetu

“Ja i Otac Jedno Smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca Svojega; za koje od onih dela bacate kamenje na Me? Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na Te, nego za hulu na Boga, što Ti, Čovek budući, gradiš se Bog.” (Jovan 10,30-33)

“I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše Subotu nego i Ocem Svojim nazivaše Boga i građaše se Jednak Bogu.” (Jovan 5,18)

“I kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)

“Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)

--------------------------------------------------

“Ovako govori Kralj Izraelov i Otkupitelj njegov, Jahve nad Vojskama: Ja Sam Prvi i Ja Sam Poslednji: osim Mene Boga nema.” (Isaija 44,6)

“…I čuh za sobom glas veliki kao truba, koji govoraše: Ja Sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji… i obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih, i usred sedam svećnjaka kao Sina čovečijeg… i kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu Svoju na me govoreći mi: Ne boj se, Ja Sam Prvi i Poslednji, i Živi; i bejah mrtav i evo Sam živ vavek veka, Amin.” (Otkrivenje 1,10-18)

--------------------------------------------------

“I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj. Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode, ne primi im ovo za greh…” (Dela 7,59.60)

Da je Isus zaista Bog, potvrđuje i činjenica da Mu je Stefan predao i svoj “duh”, odnosno život, kao što je i Isus predao Svoj “duh” Nebeskom Ocu: “I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh Svoj.” (Luka 23,46) Da Isus nije Bog, nikada ne bi prihvatio neposredno Stefanovo obraćanje, a pogotovo ne i njegov život, jer vlast nad životom ima samo Bog. Zato je i mogao da kaže: “Ja Sam vaskrsenje i Život. Koji veruje Mene, ako i umre - živeće.” (Jovan 11,25) “A Gospod reče Mojsiju: Ja Sam Onaj što Jeste… To je ime Moje do veka” (2. Mojsijeva 3,14.15).

Sporni tekstovi o Hristovom Božanskom identitetu

Hristos nije stvoren, već sve što je stvoreno ima početak u Njemu, kao što je i pisano u Poslanici Kološanima: “Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na Zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: Sve se kroz Njega i za Njega sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu.” (Kološanima 1,16.17) On je “Bog Silni i Otac Večni” (Isaija 9,6), a Bog je Nestvoren.

--------------------------------------------------

Što se tiče Isusovog Prvosveštenstva, jer je bilo reči i o tome, previđeno je da Isus nije Prvosveštenik po levitskom redu, već po Melhisedekovom (Jevrejima 6,20), a Melhisedek je, osim što je obavljao svešteničku službu, bio i Car Salima (Car mira) i kao takav predslika Samog Hrista – Cara nad carevima: “Jer ovaj Melhisedek beše car salimski, sveštenik Boga Najvišega… Prvo dakle znači Car pravde, a potom i car salimski, to jest Car mira... ispoređen sa Sinom Božjim…” (Jevrejima 7,1-3)

Ovo potvrđuje i sledeće proročanstvo o našem Spasitelju: “Jer će On sagraditi Crkvu Gospodnju, i nosiće slavu, i sedeće i vladaće na Svom prestolu, i biće Sveštenik na prestolu Svom, i savet mirni biće među Obema.” (Zaharije 6,13) Dakle, Isus nije samo Prvosveštenik, već i Car na Svom prestolu.

--------------------------------------------------

U Biblijskom kontekstu, Božji sin je svako ko Mu je poslušan; nema ni pomena o Božjim sinovima kao vrsti nižih bogova. Evo dokaza:

“Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu. A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.” (Jovan 8,34.35)

“Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati.” (Matej 5,9)

“Jer ste vi svi sinovi Božji verom Hrista Isusa.” (Galatima 3,26)

“Prvorođeni (Prvenac) pre svake tvari”

Ovaj tekst, iz Poslanice Kološanima 1,15., ne znači samo da je Hristos Uzvišeni iznad svega stvorenog jer biti Prvenac, kako je jasno nazvan, podrazumeva i pripadnost nekoj društvenoj zajednici, što znači da On jeste - uslovno rečeno - Božji Sin, jer, zaista, nema vremena kada nije postojao. Izraz “Prvorođen” se, naime, u ovom slučaju može odnositi na to da je Isus, pre Stvaranja, budući da je Božanska Ličnost, uzeo vidljivo obličje kojim je izašao iz “svetlosti kojoj se ne može pristupiti” (1. Timotiju 6,16), da bi se tako otkrio već prvim stvorenjima. Dakle, On, tada, nije doslovno rođen, kao što nije doslovno rođen ni prilikom utelovljenja ili kasnije vaskrsenja, na koje se ovaj izraz takođe primenjuje (Dela 13,30-38).

Može se, dakle, slobodno reći da se i tada, uzimanjem obličja pred prvim stvorenjima koja je stvorio, Isus ponizio i podredio Ocu, ali ne tako kao kada se utelovio, jer je ova poniznost, koja je iskazana pre utelovljenja u ljudsku prirodu, bila praćena punijim otkrivenjem večne slave Božanstva, Koje se Svojim stvorenjima objavljuje kroz Isusa, “Koji je obličje Boga što se ne vidi, Koji je Rođen* pre svake tvari. Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na Zemlji, što se vidi i što se ne vidi... sve se kroza Nj i za Nj sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu.” (Kološanima 1,15-17) (*u originalnom tekstu, umesto: Rođen, stoji izraz: Prvenac, ili Prvorođeni.)

Druga mogućnost je da izraz Prvenac označava Hristovu ovozemaljsku egzistenciju, u telu, zbog koje je nesumnjivo nazvan Prvencem (Kološanima 1,18), dok naglasak “pre svake tvari”, u tom slučaju, otkriva Njegovu večnu preegzistenciju u stanju koje je stvorenim bićima nepristupačno: “Da držiš zapovest čistu i nezazornu do dolaska Gospoda našega Isusa Hrista Koji će u Svoje vreme pokazati Blaženi i Jedini Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, Koji Sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, Kojemu čast i država večna. Amin.” (1. Timotiju 6,14-16)

“Sin Moj Ti si Ja Te DANAS rodih”

Kontekst 1. poglavlja Poslanice Jevrejima, koji je u vezi sa tim citatom iz Psalma, počinje 3. stihom, gde vidimo da je reč o vremenu nakon Hristovog vaskrsenja, kada “…sede s desne strane prestola Veličine na visini, i toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi. Jer kome od anđela reče kad: Sin Moj Ti si, Ja Te danas rodih…” (Jevrejima 1,3-5)

Potvrdu daje sam Pavle, u 2. poglavlju Poslanice Filibljanima, gde, u 8. stihu, piše da je Isus “ponizio Sam Sebe postavši Poslušan do same smrti, a smrti krstove”, da bi zatim zaključio da: “Zato Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.”

Istu činjenicu, izneo je i u Poslanici Efescima, kojima govori o “izobilnoj veličini sile” Božje “koju učini u Hristu, kad Ga podiže iz mrtvih i posadi Sebi s desne strane na Nebesima, nad svim poglavarstvima, i vlastima, i silama, i gospodstvima, i nad svakim imenom što se može nazvati…” (Efescima 1,19-23)

U svetlu ovih saznanja, jasnije je zašto citat iz 2. Psalma primenjuje na Hristovo vaskrsenje: “A Bog vaskrse Ga iz mrtvih… i mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa; kao što je napisano i u Drugom Psalmu: Ti si Moj Sin, Ja Te danas rodih. A da Ga iz mrtvih vaskrse…” (Dela 13,30.32-34)

Značajno pitanje, koje se neizbežno nameće, jeste zašto Otac upravo tada izjavljuje: “Sin Moj Ti si, Ja Te danas rodih” kada je Hristos postojao ne samo pre vaskrsenja, već i utelovljenja? Odgovor je, davno, dao Sam Otac, rekavši: “Izrailj je sin Moj, prvenac Moj…” (2. Mojsijeva 4,22) Naime, značenje imena Izrailj jeste pobednik, koje ukazuje na Onoga Čijoj pobedi nad grehom i smrću čovečanstvo duguje zahvalnost za svoje postojanje i pored pada u greh, Koji je i rekao: “Koji pobedi daću mu da sedne sa Mnom na prestolu Mojemu, kao i Ja što pobedih i sedoh s Ocem Svojim na prestolu Njegovu.” (Otkrivenje 3,21) Pismo, dakle, govori da su svi koji ispunjavaju Božju volju Njegovi sinovi i kćeri, dok je padom u greh čovek izgubio položaj sina i postao rob, jer “je svaki koji čini greh rob grehu, a rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek” (Jovan 8,34.35), tako da - iako smo zahvaljujući Otkupitelju u mogućnosti da nas Otac primi kao sinove i kćeri - taj položaj imamo samo uslovno, zahvaljujući Hristovoj pobedi, koja Ga čini Prvencem među svima kojima Sam Otac poručuje: “Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti Moj sin” (Otkrivenje 21,7). Naime, Isus je, budući da je morao da bude Veran do samog kraja, tek vaskrsenjem stekao puno pravo da se, kao Sin čovečiji, nazove i Sinom Božjim u smislu u kom ćemo se i mi sinovima i kćerima Božjim nazvati, ali i u onom uzvišenijem smislu - kao Onaj Koji je u večnom jedinstvu sa Nebeskim Ocem, jer “kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)

Kao konačan zaključak, stoji još jedno svedočanstvo apostola Pavla - “pozvanog apostola izabranog za Evanđelje Božje, koje Bog unapred obeća preko proroka Svojih u Svetim Pismima, o Sinu Svom, Koji je po telu rođen od semena Davidovog, a posvedočen silno za Sina Božjeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem…” (Rimljanima 1,1-4)

--------------------------------------------------

Kada se pažljivo čita taj tekst, jasno je da nema spora oko toga da je Isus bio Božji Sin i pre vaskrsenja, o kojem je sada reč, kao i pre utelovljenja, jer biti Božji Sin u smislu u kom je to Hristos, znači biti Božanska Ličnost (Jovan 5,18), i to smo već videli. Ja sam, ovom prilikom, samo izneo ono što Božja Reč nedvosmisleno tvrdi, a to je da je Hristos, budući da je pobedom nad grehom morao steći titulu Božjeg Sina koju i mi možemo steći konačnom pobedom, na taj način potvrdio da je Sin Božji i u uzvišenijem smislu, koji ukazuje na Njegovo večno jedinstvo sa Nebeskim Ocem.

Odnos Oca i Sina

Ono što je najvažnije kada je reč o odnosu Oca i Sina jeste da Otac nije uzrok Sinu već je ovim odnosom predstavljena činjenica da je Bog Zajednica Ličnosti Koje su iste suštine i -  uslovno rečeno - vrste, kao što su ovozemaljski očevi i sinovi iste vrste jer sin čoveka može biti samo čovek. Ovakav prikaz je upotrebljen upravo da bi Hristu bio potvrđen Njegov Božanski identitet jer je Jevrejima bilo poznato da Boga nije moguće videti (Jovan 1,18) dok Isusa jeste. Samo zato je upotrebljen taj odnos, da bi Isus, iako u obličju, bio Slavljen kao Ono što jeste - Bog: “Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju” (Jovan 5,23), jer, “...kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)

Potvrdu da izraz Sin Božji ne znači da je Hristos Rođen već da je i On Božanske prirode, daje sledeće svedočanstvo: “I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše Subotu nego i Ocem Svojim nazivaše Boga i građaše se Jednak Bogu.” (Jovan 5,18)

Jedini i Istiniti Bog

Dokaz broj jedan u prilog ovoj važnoj istini o Hristu predstavlja činjenica da je Bog ljubav, a ljubav može postojati samo kao odnos. Dakle, da je Otac ikada bio bez Sina ili Svetog Duha, On tada ne bi bio ljubav. To bi nesumnjivo značilo da je sebičan, jer onaj koji bi bio sam kroz nepregledna vremena večnosti - pre navodnog rađanja potomstva, mora biti sebičan, a to je nemoguće. Čovek, za koga Božja Reč jasno kaže da “nije dobro da je sam” (1. Mojsijeva 2,18), stvoren je po Božjem obličju, što potvrđuje ovu činjenicu.

Sledeći dokaz čini takođe nedvosmislena činjenica da Spasitelj može biti samo Jedini i Istiniti Bog, kako Ga Pismo naziva, jer da je doslovno rodio Sina (što je apsurdno jer je On Apsolut a to, između ostalog, znači da se ne umnožava – da je Nepromenljiv), da bi Ga žrtvovao za spasenje ljudi, sa punim pravom bi se moglo reći da je bez punine ljubavi jer nije bio spreman da Sam to učini.

Potvrdu da je Isus Jedini i Istiniti Bog - Onaj u Kome prebiva “svaka punina Božanstva” (Kološanima 2,9), daje i sledeći tekst: “A znamo da Sin Božji dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga Istinoga, i da budemo u Istinome Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je Istiniti Bog i život večni.” (1. Jovanova 5,20)

Da samo Jedini i Istiniti Bog može biti Spasitelj, svedoči i On Sam: “Ja Sam, Ja Sam Gospod i osim Mene nema spasitelja.” (Isaija 43,11) “Nema osim Mene drugog boga, nema boga pravednog i spasitelja drugog osim Mene.” (Isaija 45,21) Zato je za Hrista jasno rečeno da nema drugog Spasitelja osim Njega: “…Nema ni u kome drugom spasenja.” (Dela 4,11)

Dela Božjeg stvaralaštva, o čemu je takođe bilo reči, kao druga knjiga Njegovih otkrivenja, takođe daju niz posrednih dokaza o večnosti Svih Ličnosti Božanstva, što se najbolje očitava u trodimenzionalnosti svega postojećeg, jer se ni za jednu od ukupno tri dimenzije ne može reći da je nastala pre ostalih niti da je važnija od njih, već od samog početka postoje zajedno, i samo tako.

To su opšte poznate činjenice a videćemo, i već smo videli, da je i nauka Svetog Pisma u skladu sa njima.

Jedan od tekstova koji nedvosmisleno govore da je Isus Božanska Ličnost, bez početka i kraja, jeste dobro poznati iz Evanđelja po Jovanu: “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč…” (Jovan 1,1.14) Komentar je gotovo nepotreban ali ću ipak reći ono što je očigledno a to je da je Reč, za Koju znamo da je Hristos (Jovan 1,14), u Bogu, što znači da je On posebna Ličnost, a zatim vidimo da je Sam Bog - Reč, iz čega neminovno proističe zaključak da je i Reč, Koja je poistovećena sa Bogom, jednako Večna kao i On. Bog je Reč - to Pismo jasno govori.

Još jedan dokaz da je Isus Jedini i Istiniti Bog, bez početka i kraja, predstavlja hebrejski izraz Elohim (Bog), jer označava množinu i kada Pismo naziva Hrista “Ocem Večnim i Bogom Silnim” (Isaija 9,6), to nedvosmisleno znači da je Večan poput ostalih Božanskih Ličnosti, Koje upravo večnim jedinstvom i čine Boga Božanstvom, što je prikladniji izraz.

U svetlu ovih saznanja, a i bez njih - kada smo otvorenih srca za istinu, koja ne zahteva filozofska tumačenja nedvosmislenih tekstova - vrlo su jasni i naredni, već viđeni tekstovi iz Božje Reči:

“I ti, Vitlejeme, Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinim, iz tebe će Mi izaći Koji će biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena.” (Mihej 5,2)

Za Njega je, u prenosnom smislu, rečeno da je: “Car pravde... Car mira. Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu…” (Jevrejima 7,1-3)

Jedini Izvor života

“U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.” “U Njoj beše život...” (Jovan 1,1.4)

“I Život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam Život večni, Koji beše u Oca, i javi se nama.” (1. Jovanova 1,2)

“A znamo da Sin Božji dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga Istinoga, i da budemo u Istinome Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je Istiniti Bog i Život večni.” (1. Jovanova 5,20)

“Ja Sam Put, Istina i Život; niko neće doći k Ocu do kroza Me.” (Jovan 14,6)

“A ovo je volja Onoga Koji me posla: da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.” (Jovan 6,40)

“Ovce Moje slušaju glas Moj, i Ja poznajem njih, i za Mnom idu. I Ja ću im dati život večni…” (Jovan 10,27.28)

“Ja Sam vaskrsenje i život, koji veruje Mene ako i umre - živeće. I nijedan koji živi i veruje Mene neće umreti vavek.” (Jovan 11,25)

Isus je Gospod (Jehova)

Da je Isus zaista Gospod (hebrejski: Jahve ili Jehova), o tome jasno svedoči već Njegovo ime, koje znači: Jahve je Spasitelj ili Jahve spasava, jer se ne odnosi na Oca, kako mnogi veruju, već upravo na Isusa: “Pa će roditi Sina, i nadenuće Mu ime Isus jer će On izbaviti Svoj narod od greha njihovih.” To potvrđuje nastavak istog teksta: “A ovo je sve bilo da se izvrši što je Gospod kazao preko proroka koji govori: Devojka će zatrudneti i rodiće Sina i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: Sa Nama Bog!” (Matej 1,21-23)

Slede i druga svedočanstva:

“Evo šaljem glasnika da put preda Mnom pripravi. I doći će iznenada u Hram Svoj Gospod Koga vi tražite i Anđeo saveza koga žudite. Evo Ga, dolazi već – govori Jahve nad vojskama.” (Malahija 3,1)

“Glas viče: ‘Pripravite Jahvi put kroz pustinju. Poravnajte u stepi stazu Bogu našemu.’ ” (Isaija 40,3-5)

“U ono pak doba dođe Jovan Krstitelj, i učaše u pustinji Judejskoj. I govoraše: Pokajte se, jer se približi Carstvo nebesko. Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onoga što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnajte staze Njegove.” (Matej 3,1-3)

Navedeni stihovi pokazuju da je Jovan, pripravljajući put Hristu, u stvari pripravio put Jahvi (Jehovi), što je i sam izjavio rekavši da je “poslan pred Njim” - Isusom (Jovan 3,28). Sam Nebeski Otac potvrđuje to rečima da će poslati vesnika koji će pripraviti put pred Njim: “Evo šaljem glasnika da put preda Mnom pripravi. I doći će iznenada u hram Svoj Gospod Koga vi tražite i Anđeo saveza Koga žudite. Evo Ga, dolazi već - govori Jahve nad vojskama.” (Malahija 3,1)

Da je ovo istina, potvrđuje i tekst iz Knjige proroka Ageja 2,9., u kom stoji napisano da će drugi hram, koji je izgledom bio znatno manje vredan od prethodnog - Solomunovog, ipak biti slavniji od prvog, u kojem se Božja slava takođe otkrivala (2. Dnevnika 7,1-3), jer je u njemu boravio Sam Bog u telu: “Slava će ovog doma poslednjeg biti veća nego prvog, veli Gospod nad vojskama; i postaviću mir na ovom mestu.” (Agej 2,9) “Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa Sobom…” (2. Korinćanima 5,19) Dokaze da Hristos nije samo čovek već i Večni Bog, daju i sledeći tekstovi:

“Ovako govori Kralj Izraelov i Otkupitelj njegov, Jahve nad vojskama: Ja Sam Prvi i Ja Sam Posljednji: Osim Mene boga nema. Tko je kao Ja? Nek ustane i govori, nek navijesti i nek Mi razloži! …Nisam li vam to odavna navijestio i otkrio? Vi ste Mi svjedoci: Ima li boga osim Mene? Ima li Stene? Ja ne znam!” (Isaija 44,6.8)

“Ali neću vam zatajiti braćo da očevi naši… svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od Duhovne Stene Koja iđaše za njima; a Stena beše Hristos.” (1. Korinćanima 10,1.4)

Naredni stihovi takođe čine vezu koja predstavlja još jedan iz niza dokaza da je Isus Večna Božanska Ličnost:

“Ja, Ja Sam Jahve, osim Mene nema Spasitelja.” (Isaija 43,11)

“On” (Isus) “je onaj kamen Koji vi graditelji odbaciste, ali Koji postade Kamen zaglavni. I nema ni u kome drugom spasenja.” (Dela 4,11)

Za kraj sledi još nekoliko povezanih tekstova:

“Svi što prizivaju ime Jahvino spaseni će biti…” (Joilo 2,32)

“On” (Isus) “je onaj kamen Koji vi graditelji odbaciste, ali Koji postade Kamen zaglavni, i nema ni u kome drugom spasenja. Nema uistinu pod nebom drugog imena dana ljudima po kojemu se možemo spasiti.” (Dela 4,11.12)

“Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.” (Rimljanima 10,9)

Večni Stvoritelj

“Jer kome od anđela reče kad: Sin Moj Ti si, Ja Te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će biti Moj Sin.”, “A Sinu” govori: “Presto je Tvoj Bože vavek veka… I opet: Ti si, Gospode, u početku osnovao Zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih: Ona će proći a Ti ostaješ: I sva će ostareti kao haljina, i savićeš ih kao haljinu, i izmeniće se: A Ti si Onaj Isti, i Tvojih godina neće nestati.” (Jevrejima 1,5.8.10-12)

 “O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božjeg! Kako su neispitljivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi! Jer ko pozna misao Gospodnju? Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade što, da mu se vrati? Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.” (Rimljanima 11,33-36)

Hristovo učešće u Stvaranju jedna je od retkih činjenica koju priznaju čak i Jehovini svedoci - najveći opovrgavaoci Njegovog Božanskog identiteta i jednakosti sa Ocem i Svetim Duhom, ali ni ova tačka njihovog učenja nije ispravna jer Mu pripisuju samo posredničku ulogu u Božjem stvaralačkom delovanju. Zato su uvodni tekstovi od posebnog značaja, jer svedoče da Hristos nije samo Posrednik već i Onaj Koji je Začetnik svega stvorenog - Sam Bog. To se posebno odnosi na sledeći zapis apostola Pavla: “Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve” (Rimljanima 11,36), koji - uz Očevo obraćanje Isusu kao Onome Koji je “u početku* osnovao Zemlju” (Jevrejima 1,10. *Videti 1. Mojsijevu 1,1) - čini još jedno otkrivenje Hristovog Božanskog Veličanstva.

Najvažnije pitanje

“Šta mi treba činiti da se spasem?”

Na ovo - najvažnije pitanje koje je ikada postavljeno, Hristovi apostoli, kojima je i bilo upućeno, dali su jasan odgovor, preko kojeg, nažalost, članovi nekih verskih Zajednica, poput Katoličke crkve i Zajednice Jehovinih svedoka, prelaze sa nipodaštavanjem, jer su Centralnoj Ličnosti Svetog Pisma - Gospodu Isusu Hristu, pripisali drugorazrednu ulogu u veličanstvenom Planu spasenja, koji se može ostvariti samo spoznajom da “nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasiti.” (Dela 4,12)

“Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj” (Dela 16,30.31), bio je njihov odgovor, kratak, i jednostavan, da ga svako ko hoće može razumeti. Sam Gospod Isus je rekao: “A ovo je život večni: da poznaju Tebe – Jedinoga Istinoga Boga, i Koga si poslao – Isusa Hrista.” (Jovan 17,3) Dakle, poznavati Boga, to je život večni! Ali kako Ga možemo upoznati? Velika je istina da Onoga Koji je Alfa i Omega – Početak i Svršetak, može otkriti samo On. Beskonačnog ne može predstaviti niko osim Njega Samog: “Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božjeg!” (1. Korinćanima 2,11) Zato je i pisano da: “Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Bog Koji je u naručju Očevom, On Ga javi.” (Jovan 1,18) (U originalnom tekstu, umesto: Sin, stoji izraz: Teos – Bog)

“I Život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam Život Večni Koji beše u Oca i javi se nama.” (1. Jovanova 1,2)

“A znamo da Sin Božji dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga Istinoga, i da budemo u Istinome Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je Istiniti Bog i Život Večni.” (1. Jovanova 5,20)

Nema drugog Spasitelja

Sveto Pismo - jedini Udžbenik koji nas može “umudriti na spasenje u Hristu Isusu” (2. Timotiju 3,15), suštinom svog celokupnog sadržaja poručuje da nema drugog Spasitelja osim Njega: “Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim dobiti oproštenje svi koji Ga veruju” (Dela 10,43), “jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.” (Dela 4,12) Sam Bog je, izjavom da nema drugog spasitelja osim Njega, potvrdio Hristov Božanski identitet jer Spasitelj ne može biti niko osim Boga: “Ja Sam, Ja Sam Gospod i osim Mene nema spasitelja.” (Isaija 43,11) “Nema osim Mene drugog boga, nema boga pravednog i spasitelja drugog osim Mene.” (Isaija 45,21)

Kada je smrt, kao posledica pada u greh, ušla u ljudski rod, nastala je potreba za Spasiteljem Koji će Svojom žrtvom zameniti palog čoveka i omogućiti mu da izabere put poslušnosti kako bi verom u Njegovu savršenu pravednost, koja se pripisuje svim obraćenim grešnicima, mogao da živi večno. Stoga, budući da je greh prekršaj Božjeg Zakona (1. Jovanova 3,4), niko osim Njega nema vlast da od smrti otkupi izgubljeni rod jer, po pravdi, Zakon određuje smrt prekršiocu, zbog čega je neko morao da položi život jer da to nije učinjeno važnost Božjeg Zakona nikada ne bi bila shvaćena u meri koja bi za sva vremena obezbedila savršenu harmoniju Svemira. Zato je Sam Bog, uzevši na Sebe ljudsku prirodu, sišao sa prestola Večne slave i u obličju jednakom našem dokazao da se Njegov Zakon može držati i da razloga za greh nije bilo. Ovim veličanstvenim činom, Car Svemira je za sva vremena potvrdio da je suština Njegovog Bića ljubav. “Jer Bogu tako omile svet, da je i Sina Svog Jedinorodnog dao da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3,16) “Jer Bog Koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista.” (2. Korinćanima 4,6) “Jer Bog beše u Hristu i svet pomiri sa Sobom.” (2. Korinćanima 5,19)

Tako je - utelovljenjem u ljudsku prirodu, savršeno pravednim životom, smrću i vaskrsenjem Gospoda Isusa Hrista, Koji u našem obličju posreduje pred Svetim licem Nebeskog Oca - ispunjen, i ispunjava se veličanstveni Plan spasenja. Svako ko verom prihvata ove istine Svetog Pisma, biće spasen: “Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen, jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” (Rimljanima 10,9.10) Sam Gospod Isus je rekao: “Ja Sam Put, Istina i Život; niko neće doći k Ocu do kroza Me.” (Jovan 14,6) Ove Hristove reči - iako On, kao Čovek, upućuje na Oca - takođe otkrivaju Njegovo Božansko poreklo, jer da nije tako, On bi za Sebe mogao reći da je samo Put, ali nikako i Istina i Život, jer je Izvor života samo Bog. Zato je i mogao reći: “Ja Sam vaskrsenje i život, koji veruje Mene ako i umre - živeće. I nijedan koji živi i veruje Mene neće umreti vavek.” (Jovan 11,25)

“Zaista, zaista vam kažem: Ko održi reč Moju neće videti smrti do veka.” (Jovan 8,51)

“Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.” (Dela 20,28) “Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14)

“Ovo je Kamen Koji vi zidari odbaciste, i nema ni u kome drugom spasenja.” (Dela 4,11)

Car nad carevima

Tokom proteklih dana vođene su mnoge rasprave o Hristovom Božanskom identitetu i u jednoj od njih je nekolicina Jehovinih svedoka opovrgavala Njegovo Carsko dostojanstvo, za koje tvrde da je manje od Očevog i da se Njegovo Carstvo zasniva na Očevom vrhovnom autoritetu ali ove tvrdnje ne mogu da opstanu u kontekstu učenja Svetog Pisma o Hristovoj Božanskoj prirodi, koja Ga čini Centralnom Ličnošću Svetih Spisa.

U Starozavetnim Spisima, Sam Bog je Sebe nazvao Carem Izrailja a isto svedočanstvo je zabeleženo i o Hristu, Koji je takođe nazivan Carem Judejskim, Carem Izrailjevim, i Carem nad carevima:

“Ja Sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, Car vaš.” (Isaija 43,15)

“Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: Ja Sam Prvi i Ja Sam Poslednji, i osim Mene nema Boga.” (Isaija 44,6)

“A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vremena cara Iroda, a to dođu mudarci od istoka u Jerusalim, i kažu: Gde je Car Judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo. Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.” (Matej 2,1-3)

Isusa ne možemo porediti sa običnim carevima, kojima su se ljudi takođe klanjali sa određenim poštovanjem, jer je Carem Izrailja Nazvan u neuporedivo širem smislu, pošto su Mu se mudraci, očigledno, poklonili kao Bogu, Koji je uzeo ljudsko obličje da bi smrću pobedio onoga koji ima državu smrti: “Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14) “Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, ,Koji, ako je i bio u Obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao Čovek. Ponizio Sam Sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.” (Filibljanima 2,5-8)

Isus je bio tek rođeno Dete kada su Ga mudraci nazvali Carem Judejskim i poklonili se pred Njim. Proročanstvom, kojim je najavljeno Njegovo utelovljenje, nazvan je “Bogom Silnim i Ocem Večnim”: “Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: …Bog Silni, Otac Večni…” (Isaija 9,6) “Jer kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16) “Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)

Kao Večna Božanska Ličnost, Isus je Ispoređen sa Ocem: “Da držiš zapovest čistu i nezazornu do dolaska Gospoda našega Isusa Hrista Koji će u Svoje vreme pokazati Blaženi i Jedini Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, Koji Sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, Kojemu čast i država večna. Amin.” (1. Timotiju 6,14-16)

“Ovi će se pobiti s Jagnjetom i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad Gospodarima i Car nad carevima…” (Otkrivenje 17,14)

U Svetom Pismu je zabeleženo nekoliko Isusovih izjava da je Božje Carstvo - Njegovo:

“Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na posletku ovog veka. Poslaće Sin čovečiji anđele Svoje, i sabraće iz Carstva Njegova sve sablazni i koji čine bezakonje.” (Matej 13,40.41)

“Tada će reći Car onima što Mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca Mojega; primite Carstvo...” (Matej 25,34)

U 9. poglavlju Evanđelja po Luki, zabeležene su sledeće Isusove reči: “A zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje koji neće okusiti smrti dok ne vide Carstva Božjega”, nakon čega evanđelista opisuje Hristovo preobraženje i otkrivenje Njegove Božanske Slave u društvu Ilije - predstavnika spasenih koji će biti živi preobraženi prilikom Isusovog Drugog dolaska, i Mojsija - predstavnika vaskrslih pravednika koji će takođe naslediti Božje Carstvo. Tako se, na Gori preobraženja, otkrilo Božje Carstvo u malom: Bog u ljudskom obličju, i verni naslednici Njegovog večnog Carstva.

Veći od Crkve

“A Ja vam kažem da je ovde Onaj Koji je Veći od Crkve.” (Matej 12,6)

Iako spada u najvažnije predmete o kojima govori Božja Reč, Crkva je, kao pojam, neretko pogrešno definisana jer se veoma često poistovećuje sa Crkvenom organizacijom, koja je samo način na koji Crkva deluje, dok je istina o njoj sasvim jednostavna, kao i sva osnovna učenja koja svoj izvor nemaju u ljudskim predanjima i verovanjima već samo u Svetim Spisima, koji o suštinskoj vrednosti Crkve daju jasna svedočanstva:

“Ili ne znate da su telesa vaša Crkva Svetoga Duha Koji živi u vama...” (1. Korinćanima 6,19)

“Ne znate li da ste vi Crkva Božja, i Duh Božji živi u vama? Ako pokvari ko Crkvu Božju, pokvariće njega Bog: jer je Crkva Božja sveta, a to ste vi.” (1. Korinćanima 3,16-17)

“Jer ste vi Crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti Moj narod.” (2. Korinćanima 6,16)

Po ovim izjavama apostola Pavla, Crkva je svaka osoba koja je potpunim predanjem Bogu posvećena prisustvom Svetog Duha, a u širem smislu i svako anđeosko i čoveku slično biće koje je predano Stvoritelju. U celom Svemiru, postoje samo dva večna Entiteta: Bog, kao Stvoritelj svega postojećeg, i Crkva, kao Hram posvećen Njegovom prisutnošću:

“A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi.” “Jer koji se vladaju po Duhu Božjemu oni su sinovi Božji.” (Rimljanima 8,9.10.14)

Kada ovo znamo, Spasiteljeva izjava da je Veći od Crkve predstavlja još jedan zrak u moru svetlosti koja Ga otkriva kao Večnu i Samopostojeću Božansku Ličnost, kao Onoga Koji je Alfa i Omega - Početak i Svršetak. Nema većeg, divnijeg, ni veličanstvenijeg saznanja od tog da je naš Otkupitelj “Emanuilo - !Sa Nama Bog”! (Matej 1,23)

Gospodar Subote

“I Subote Moje svetkujte da su znak između Mene i vas, da znate da Sam Ja Gospod Bog vaš.” (Jezekilj 20,20)

“Dakle je Gospodar Sin čovečiji i od Subote.” (Marko 2,28)

Ova poznata izjava našeg Spasitelja i Gospoda Isusa Hrista predstavlja još jednu od mnogih potvrda Njegovog Božanskog identiteta, jer Gospodar Subote može biti samo Onaj Koji ju je ustanovio nakon što je delo Stvaranja završeno.

U izveštaju o Postanju, zapisano je da je Sedmi dan - Subota, blagoslovena i posvećena za posebnu zajednicu sa Stvoriteljem a kada je Zapovest o svetkovanju ovog svetog vremena ponovljena na Sinaju, reči Zapovesti su glasile: “Sećaj se Dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A Sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i Zemlju, more i što je god u njima; a u Sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod Dan od odmora i posvetio ga.” (2. Mojsijeva 20,8-11)

Deset svetih Zapovesti, koje je Sam Bog izgovorio i zapisao na kamenim pločama - prikladnom simbolu večnosti i nepromenljivosti Njegovog Zakona, zapečaćene su Njegovim autoritetom, najjasnije izraženom upravo Zapovešću o Suboti, kojom se otkrio kao Tvorac svega postojećeg, što je više vekova kasnije potvrdio objavom preko jednog od Svojih proroka, rekavši: “I Subote Moje svetkujte da su znak između Mene i vas, da znate da Sam Ja Gospod Bog vaš.” (Jezekilj 20,20)

Subota je, po ovim nedvosmislenim rečima Samog Stvoritelja - Njegov pečat - znak kojim se Njegov narod razlikuje od ostalih i kao takva, ona je i simbol Njegovog Božanskog autoriteta, na kojeg je, izjavom da je Gospodar Subote, puno pravo položio i Gospod Isus. Tako, svetkujući Sedmi dan - Subotu, verni Hristovi sledbenici, “koji drže Zapovesti Božje” (Otkrivenje 12,17), objavljuju večnu i spasonosnu istinu da je za spas ljudskog roda položena Najveća Žrtva Koja se mogla položiti: “Jer kao što je priznato velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu” - “Hristos… Koji je nad svima Bog blagosloven.” (1. Timotiju 3,16. Rimljanima 9,5)

Dobri Pastir

“Gospod je Pastir moj, ništa mi neće nedostajati.

Na zelenoj paši pase me, vodi me na tihu vodu.

Dušu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi Svojega.

Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla;

Jer si Ti sa mnom; štap Tvoj i palica Tvoja teši me.

Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim;

Namazao si uljem glavu moju, i čaša je moja preopuna.

Da! Dobrota i milost Tvoja pratiće me u sve dane života mojega,

i ja ću nastavati u domu Gospodnjem zadugo.”

                                                        (23. Psalam)

“Zaista, zaista vam kažem: Ko ne ulazi na vrata u tor ovčji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk; a koji ulazi na vrata jest pastir ovcama: Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih; i kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glasa tuđega. Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza. Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: Ja Sam Vrata k ovcama…”  “Ja Sam Vrata: ko uđe kroza Me spašće se, i ući će i izići će i pašu će naći. Lupež ne dolazi ni za što drugo nego da ukrade i ubije i pogubi: Ja dođoh da imaju život i izobilje. Ja Sam Pastir Dobri; Pastir Dobri dušu Svoju polaže za ovce.”

“Ja Sam Pastir Dobri i znam Svoje, i Moje Mene znaju. Kao što Mene zna Otac i Ja znam Oca; i dušu Svoju polažem za ovce. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i one Mi valja dovesti; i čuće glas Moj, i biće jedno stado i Jedan Pastir.”

“Ovce Moje slušaju glas Moj, i Ja poznajem njih, i za Mnom idu. I Ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke Moje. Otac Moj Koji Mi ih dade Veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca Mojega. Ja i Otac Jedno smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca Svojega; za koje od onih dela bacate kamenje na Me? Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenja na Te, nego za hulu na Boga, što Ti, Čovek budući, gradiš se Bog…”  “Ako ne tvorim dela Oca Svojega ne verujte Mi. Ako li tvorim, ako Meni i ne verujete, delima Mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u Meni i Ja u Njemu.” (Jovan 10,1-7.9-11.14-16.27-33.37.38)

“Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo Me, Ja ću tražiti ovce Svoje i gledati ih. Kao što pastir traži stado svoje kad je kod ovaca svojih raspršenih, tako cu tražiti ovce Svoje i oteću ih iz svih mesta kuda se raspršaše kad beše oblačno i mračno. I izvešću iz ih naroda, i pokupiću ih iz zemalja, i dovešću ih na zemlju njihovu, i pašću ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim na zemlji. Na dobroj paši pašću ih, i tor će im biti na visokim gorama Izrailjevim. Ja ću pasti stado Svoje, i Ja ću ih odmarati, govori Gospod Gospod.” (Jezekilj 34,11-15)

“Jer Jagnje, Koje je na sred prestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; i Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih.” (Otkrivenje 7,17)

“I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. I reče mi: Svrši se. Ja Sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava. Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti Moj sin.” (Otkrivenje 21,5-7)

Svedočanstvo Isusa Hrista

“I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh proroštva.” (Otkrivenje 19,10)

“I reče im: Čujte sada reči Moje: Prorok kad je među vama, Ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu.” (4. Mojsijeva 12,6)

“A Ja Sam Gospod Bog tvoj... i govoriću preko proroka, i umnožiću utvare, i davaću priču preko proroka.” (Osija 12,10.11)

“Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima.” (Amos 3,7)

“Ali neću vam zatajiti braćo da očevi naši… svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od Duhovne Stene Koja iđaše za njima; a Stena beše Hristos.” (1. Korincanima 10,1.4)

“Ovo spasenje tražiše i ispitivaše za nj proroci, koji za vašu blagodat prorekoše; ispitujući u kakvo ili u koje vreme javljaše Duh Hristov u njima, napred svedočeći za Hristove muke i za slave po tome.” (1. Petrova 1,11)

“Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božji ljudi.” (2. Petrova 1,21)

“A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristova” “I On je dao jedne apostole, a jedne proroke... da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristova.” (Efescima 4,7.11.12)

Hristov Drugi dolazak

Ko je ono što ide iz Edoma

iz Vosora u crvenim haljinama?

Krasno odeven, koračajući u veličini sile Svoje?

Ja Sam Koji govorim pravdu

i vredan Sam spasti.

Zašto ti je crveno odelo

i haljine ti kao u onoga što gazi u kaci?

Gazih Sam u kaci

i niko između naroda ne beše sa Mnom.

Ali ih izgazih u gnevu Svom

i potlačih u ljutini Svojoj

i krv njihova poprska Mi haljine

i iskaljah sve odelo Svoje.

Jer je dan od osvete u srcu Mom

i dođe godina da se Moji iskupe.

                               Isaija  63,1-4

“I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i Koji seđaše na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po pravdi i vojuje. A oči su Mu kao plamen ognjeni, i na glavi Njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kojega niko ne zna do On Sam. I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove Reč Božja.” (Otkrivenje 19,11-13)

“Ide Bog naš, i ne muči; pred Njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu Svojemu.” (Psalam 50,3.4)

“I evo ću doći skoro, i plata Moja sa Mnom, da dam svakome po delima njegovim. Ja Sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji.” (Otkrivenje 22,12)

“Jer gle, Gospod izlazi iz mesta Svog da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krv svoju niti će više pokrivati pobijene svoje.” (Isaija 26,21)

“…Gle ide Gospod s hiljadama svetih anđela Svojih, da učini sud svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna dela kojima bezbožnost činiše, i za sve ružne reči njihove koje bezbožni grešnici govoriše na Nj.” (Judina posl. 14.15)

“Blagodat vam i mir od Onog Koji jeste, i Koji beše, i Koji će doći; i od sedam duhova koji su pred prestolom Njegovim.”

“Ja Sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jest, Koji beše, i Koji će doći, Svedržitelj.” (Otkrivenje 1,4.8)

“Potom videh, i gle, vrata otvorena na nebu… i gle, presto stajaše na Nebu, i na prestolu seđaše Neko... i pred prestolom beše stakleno more, kao kristal, i na sred prestola i oko prestola četiri živa bića, puna očiju spred i sastrag… i mira ne imaju dan i noć govoreći: Svet, Svet, Svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i Koji jeste, i Koji će doći.” (Otkrivenje 4,1.2.6.8)

“…Bejah u Duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja Sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji; i šta vidiš napiši u knjigu… i obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih, i usred sedam svećnjaka kao Sina čovečijeg… i kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu Svoju na me govoreći mi: Ne boj se, Ja Sam Prvi i Poslednji, i živi; i bejah mrtav i evo sam živ vavek veka, amin.” (Otkrivenje 1,9-18)

“I reći će se u ono vreme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veseliti za spasenje Njegovo.” (Isaija 25,9)

“Govori Onaj Koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse.” (Otkrivenje 22,20)

Dajte, Gospodu, plemena narodna

dajte Gospodu slavu i čast.

Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovu.

Nosite dare i idite u dvore Njegove.

Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti.

Strepi pred Njim, sva zemljo!

Recite narodima: Gospod caruje;

Zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti;

On će suditi narodima pravo.

Nek se vesele nebesa, i zemlja nek se raduje;

Nek pljeska more i sve što je u njemu;

Neka skače polje i sve što je na njemu;

Tada neka se raduju sva drveta šumska

pred licem Gospodnjim; 

jer ide da sudi zemlji.

Sudiće vasiljenoj po pravdi,

i narodima po istini Svojoj.

                           Psalam 96,7-13.

“Nemoj kušati Gospoda Boga svojega”

“Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prođoše; i svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru; i svi jedno jelo duhovno jedoše; i svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od Duhovne Stene Koja iđaše za njima, a Stena beše Hristos. Ali mnogi od njih ne behu po Božjoj volji, jer behu pobijeni u pustinji. A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše...” “Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.” (1. Korinćanima 10,1-6.9)

“Potom pođoše od gore Ora k Crvenom moru obilazeći zemlju Edomsku, i oslabi duh narodu od puta. I vikaše narod na Boga i na Mojsija: Zašto nas izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ovaj se nikaki hleb već ogadio duši našoj. A Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomre mnogo naroda u Izrailju. Tada dođe narod k Mojsiju i rekoše: Zgrešismo što vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod. I Gospod reče Mojsiju: Načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti. I načini Mojsije zmiju od medi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od medi, i ozdravi.” (4. Mojsijeva 21,4-9)

Poznavanje Božanskog identiteta našeg Spasitelja, Koji je pre dve hiljade godina u ljudskom obličju hodao zemljom, najdragocenije je znanje koje se moglo dati ne samo palom ljudskom rodu - jedinoj civilizaciji Svemira kojom ne vlada Onaj Čijom silom je stvoreno sve što postoji, već i svim stanovnicima beskrajnih prostranstava Neba, koji razvoj i ispunjenje veličanstvenog Plana spasenja posmatraju sa najvećom mogućom pažnjom. U tim - nepalim svetovima, veza svakog stvorenja sa Stvoriteljem je stalna i nepomućena, kako je bilo i na našem svetu dok prvi ljudski par nije krenuo putem neverstva i neposlušnosti, usled čega je greh ušao u ljudski rod, a sa njim i smrt, “jer je plata za greh smrt” (Rimljanima 6,23).

Pojavom greha, između Boga i čoveka je nastao ponor koji se mogao premostiti samo “skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista Jagnjeta” (1. Petrova 1,19), “jer Bogu tako omile svet, da je i Sina Svojega Jedinorodnoga dao da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” “A ovo je život večni: da poznaju Tebe, Jedinoga Istinoga Boga, i Koga si poslao – Isusa Hrista.” “Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti… Bog Silni, Otac Večni…” “Jer Bog beše u Hristu i svet pomiri sa Sobom.” (Jovan 3,16; 17,3. Isaija 9,6. 2. Korinćanima 5,19)

“I Gospod reče Mojsiju: Načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti. I načini Mojsije zmiju od medi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od medi, i ozdravi.” (4. Mojsijeva 21,8.9)

“I kad Ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k Sebi. A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.” (Jovan 12,32.33)

“I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. Jer Bogu tako omile svet, da je i Sina Svojega Jedinorodnoga dao...” (Jovan 3,14-16)

Molitve Isusu

Gospod Isus Hristos, naš Spasitelj, u Svetom Pismu je otkriven kao Bog i kao Takvom, možemo Mu se i moliti. Svaki od mnogih tekstova koji, pored ljudskog, otkrivaju i Njegov Božanski identitet, dokaz je da Mu se možemo obratiti neposredno - kao Stvoritelju i Otkupitelju, Koji nas je iskupio Sopstvenom žrtvom i posredovanjem između Oca i nas svima omogućio pristup “prestolu blagodati” (Jevrejima 4,14-16).

Osim ovih - posrednih dokaza o mogućnosti da se Hristu lično obratimo, u Novozavetnim Spisima ima i otvorenih svedočanstava o tome:

“I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa. A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe, i videh Ga gde mi govori: Pohiti te izađi iz Jerusalima jer neće primiti tvojeg svedočanstva za Mene. I ja rekoh: Gospode! Sami znaju da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.” (Dela 22,16-19)

“I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj. Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode! Ne primi im ovo za greh.” (Dela 7,59.60)

“Crkvi Božjoj… osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji prizivlju ime Gospoda našega Isusa Hrista na svakome mestu i njihovome i našemu…” (1. Korinćanima 1,2)

“Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.” (Jevrejima 4,16)

Sveti Duh

Sveti Duh je Izjednačen sa Isusom, Koji je Jednak Ocu i ujedno Jedno sa Njim (Isaija 9,6. Jovan 10,30-33), tako što je nazvan “Drugim Utešiteljem” (Jovan 14,16; 15,26). Jedna od najboljih potvrda nalazi se u Poslanici Rimljanima: “A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristovog, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi…” (Rimljanima 8,9.10)

Božji Duh je, u ovom slučaju, Nazvan Duhom Hristovim i kada to spojimo sa činjenicom da je Bog Duh (Jovan 4,24), onda nema mesta dilemi da je Sveti Duh Jednak Ocu i Hristu. I naredni tekst takođe svedoči da je Sveti Duh Božanska Ličnost: “Zaista vam kažem: Svi gresi oprostiće se sinovima čovečijim, i huljenja na Boga, makar kakva bila, a koji pohuli na Duha Svetoga, nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom Sudu.” (Marko 3,28.29) Naravno, on nije jedini, ali je jedan od najubedljivijih. U svetlu ovih istina, jasniji je i Hristov poziv: “Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” (Matej 28,19)